| |
Simple Minds - Graffiti Soul
Deluxe edition (2 CD set)
|
12. oktobar 2009.
|
|
|
| |
 |
Ocena: 8/10
|
|
Izdavač:
Sanctuary Records
Godina:
2009.
Format:
CD, Album
Trajanje:
38 + 36 minuta /9 + 9 pesama
|
|
 |
|
| |
Moje intimno i duboko žaljenje je što su Simple Minds izgubili korak krajem osamdesetih u trci sa U2. Škotski i Irski bend su rame uz rame bili velika svetska stadionska atrakcija. Simple Minds su izdali Real Life, polako počeli postajati klubski bend i puniti samo manje arene. U2 su se sa Achtung baby vivnuli u jos veća nebesa i počeli uspostavljati nove audio-vizuelne standarde na stadionima.
Kad je Michael MacNeil napustio bend 1989, posle velike turneje albuma Street fighting years kao da je sve krenulo nadole. 1995 sa snimanjem Good news from the next world (jedan od mojih dražih albuma) samo su se pokušali da se popnu stepenicu više. Zaslužni za to su bili singlovi "She’s a river" i "Hypnotised" koji su dobro prošli na top listama. I to je bilo sve od pokušaja.
Slede veoma loših 10 godina kada su izdati: Neapolis – 1998. (gde se vratio fantastični Derek Forbes, basista iz legendarne postave prve polovine osamdesetih ali uzaludno); Our secrets are the same – 2000; Neon Lights – 2001 i Cry – 2002.
Sa izlaskom Black & white 05.05 – 2005., stvari su se i te kako promenile na bolje. Odličan album, odlična produkcija, 2 odlična singla “Home” i “Stranger”, kompaktan i uigrani sastav: stari dvojac Jim Kerr i Charlie Burchill, verni Mel Gaynor na bubnjevima, Eddie Duffy – bas i Andy Gilespie – klavijature. Sve to je doprinelo da Simple Minds krenu (posle 15 godina) na veliku svetsku turneju: Evropa, Azija, Australija. Na žalost ono što su ostvarili 1985 (osvajanje američkog tržista) i turneja “Once upon a time” nije se ponovilo. Ali to je bila prva turneja posle 15 godina sa nabijenim rasporedom čitave 2006. godine. Simple Minds su jedini bend koji je svirao u svim zemljama bivše Jugoslavije posle 1990: Beograd, Zagreb, Skoplje, Sarajevo, Ljubljana. Gledao sam ih u Skoplju i zvučali su fantastično, sveže, dopadljivo i šarmantno.
Kada sam pročitao izjavu Jim Kerr-a da je te godine, koncert u Sava Centru po njemu možda najbolji koji su odsvirali u čitavoj karieri, bio je to samo dokaz više da su Simple Minds sa U2 bili definitivno najpopularniji bendovi u bivšoj Jugi tokom osamdesetih.
Šta god mislili o njima, njihovoj muzici i svemu što se dešavalo u bendu i oko benda, ne sme se zaboraviti i nepoštovati činjenica da se nisu raspali tokom ovih 15 godina. Vozili su oni svoju priču, i na svoj način. Možda je trebalo vremena da prodje pa da fasciniranost i inspirativnost prelepe Taormine na Siciliji (Jim-ov novi dom) počinu delovati pozitivno, naročito poslednje 4 godine.
Ako su pokušali (i u tome donekle uspeli, i to na veoma jednostavan način) da se približe savremenoj muzici i ukusima novih slušalaca i novoj generaciji sa Black & white, nisu zaboravili ni njihove verne fanove, po meni sa ovogodišnjim Graffiti soul su to uradili još bolje, a ipak duboko crpili inspiraciju i duh 80-tih. Fantastičan posao.
Reminiscencija (kod naše generacije) na New gold dream i Sparkle in the rain iz ’82 i ’83 (dva dragulja u muzičkoj zaostavštini) dolazi već sa prvoj pesmi albuma "Moscow underground". Odmah sam se vremeplovom vratio u 1980. kada sam kupio prvu LP ploču uopšte. Bio je to Sons & fascination, a na njoj "Love song". "Moscow underground" me je u sekundu vratio 29 godina unazad, a ipak zvuči tako sveže i moćno. E to su pravi Simple Minds!
Singl "Rockets" i drugi "Stars will lead the way" su takodje pravi pogodak. Period 1980-1983 ubačen, upakovan i preradjen u “fine tuning” za godinu 2009. na jednom CD-u. Šta se više moze poželeti!
Ako se pogledaju setliste sa njihove ovogodišnje turneje (isto je bilo 2006.), vidi se da se sa novog albuma sviraju 5-6 pesama bez izuzetaka, što je dokaz da Simple Minds ne sviraju samo na staroj slavi, već nam imaju još uvek šta reći. Sa novom dopadljivom muzikom. Deluxe izdanje albuma sadrži jos jedan CD koji vredi preslušati takodje i ako sadrži “cover” verzije. Opet odavanje poštovanja bendovima koji su uticali na njihovu karijeru i muziku (ovo su vec uradili sa spomenutim Neon lights iz 2001. koji je prošao skoro neprimećeno). Ali na ovaj način, kao bonus dodatak moze proći.
11. novembra eto mene, po drugi put ispred njih u prvom redu, u Beogradskoj areni. Zaslužili su.
zoran ingilizov
|
|
|
|
